Šta su krpelji?

Krpelj je naziv za male paučnjake iz nadporodice Ixodoidea. Krpelji spadaju u ektoparazite (vanjske parazite) i hrane se krvlju sisara, ptica i ponekad gmizavaca i vodozemaca. Krpelji su važni vektori u prenosu bolesti. Radi se o srodnicima pauka (imaju osam nogu) dugačkim do dva centimetra, žute ili smeđe boje. Krpelji su rastući problem u Evropi jer mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. Samo komarci prenose više infektivnih bolesti na ljude i životinje od krpelja.

Krpelji žive po livadama, grmlju i drveću. Ne kreću se mnogo, prehodaju svega par metara tokom svog života. Spavaju zimski san i bude se u proljeće kada temperatura zraka naraste preko 15 ^oC. Sezona krpelja je od aprila pa do kasne jeseni, a najžedniji su u maju i junu. Većina ih nije zarazna, ali šansa za zarazu uvijek postoji. Blage zime pogoduju većoj brojnosti krpelja.

Krpelji mogu da:
• Izazovu iritaciju
• Naprave abces (ograničeno nakupljanje gnoja)
• Prenesu bolesti, poput piroplazmoze, erlihoze, lajmske, mačije hemobatroneloze, koje su opasne i za ljude.

Ovaj parazit ne živi samo u ruralnim predelima već i u gradskim parkovima. Oni traže domaćina, poput vašeg psa ili mačke, “istraživanjem” – mahanjem prednjim ekstremitetima kroz vazduh na vrhu vegetacije. Kada dodirne životinju, krpelj se preseli na nju i pričvrsti ugrizom za kožu gdje se čvrsto zakači i zacementira.

Jaja: Ženke u gustoj vegetaciji mogu da izlegu do 4000 jaja odjednom (u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju). Stadijum jaja traje dve nedelje.
Larve: Po izlasku iz jaja, larva mora da se nahrani prvim krvnim obrokom pa traži domaćina (čovjeka ili životinju).
Nimfa: Nakon prvog obroka larva se pretvara u nimfu koja traži novog domaćina kako bi obezbedila drugi obrok. Nimfe se teško primjete.
Odrasli krpelji: Nakon drugog obroka, nimfe ponovo padaju u okolinu gde će postati odrasli krpelj. Odrasla ženka hranjenjem može da uveća tjelesnu masu 100 puta. Kada se najede, pada u travu gde polaže nova jaja i ciklus počinje iznova.

Glavne bolesti koje krpelji mogu da prenesu

Piroplazmoza ili babezioza:  Piroplazma (babezija) je parazit krvi psa koji izaziva razaranje crvenih krvnih zrnaca. U pojedinim slučajevima može izazvati kolaps i komplikacije na unutrašnjim organima koje mogu da budu fatalne

 Lajmska bolest ili borelioza: Od lajmske bolesti se razboljevaju i ljudi i psi. Simptomi su slični kao kod prehlade i uključuju slabost, gubitak apetita, groznicu, otok i krutost zglobova. Intenzitet smptoma može jačati i slabiti mjesecima. Ukoliko se ne liječi može da dovede do trajnog invaliditeta.

Erlihioza: Oštećuje bijelu krvnu lozu sa simptomima koji uključuju anemiju, depresiju, gubitak apetita, i obimna krvarenja.

Mačija hemobatroneloza: Od ove bolesti oboljevaju samo mačke. Parazit je krvi koji se prenosi tokom hranjenja krpelja (ili buva). Oboljevaju samo mačke. Bolest ako se ne leči može da bude fatalna. Bolest obično prate bakterijske infekcije koje izazivaju anemiju i povišenu telesnu temperaturu.

Neke od navedenih bolesti se mogu liječiti antibioticima ali ponekad ne mogu potpuno eliminisati bakterije. Za pse postoje vakcine protiv piroplazmoze i lajkmske bolesti.

Borba protiv krpelja?

Krpelji mogu prenijeti smrtonosne bolesti Vašim ljubimcima. Rizik od prenošenja oboljenja je najveći 48 sati nakon kačenja krpelja za životinju.
U ograničavanju rizika ništa ne može da zameni vašu opreznost i efikasnu prevenciju. Krpelji mogu da budu prisutni tokom cijele godine, ne čekajte sunčane dane da počnete sa prevencijom.

 Mjere opreza: Izbjegavajte područja sa krpeljima i pregledajte ljubimca poslije šetnje: Opasnost uvijek postoji.
Potražite krpelje dok četkate ljubimca ili se igrate sa njim. Nemojte zaboraviti da pregledate Vašu životinju (posebno vrat, uši i grudi) nakon šetnje, potražite krpelje i ukoliko ih nađete uklonite ih.
Često prvo osjetimo krpelja pod prstima pa ga tek onda vidimo. Pri odstranjivanju koristite samo odgovarajuće instrumente. Postoje kuke koje su specijalno dizajnirane za vađenje krpelja. Ne vucite krpelja prstima jer glava može da ostane u koži ljubimca. Ukoliko ste nesigurni kontaktirajte Vašeg veterinara.
Ukoliko primjetite neuobičajene promene na životinji (slabost, povišenu telesnu temperaturu, gubitak apetita) konsultujte se sa veterinarom što prije!

Vakcinišite vašeg ljubimca: Postoje vakcine protiv bolesti koje prenose krpelji. Po procjeni veterinara, trebalo bi da obavezno vakcinišite Vašeg ljubimca:
– protiv piroplazmoze sa starošću od 5 meseci kako bi smanjili rizik od bolesti i umanjili ozbiljnost simptoma
– protiv lajmske bolesti u starosti od 3 meseca
Vaš veterinar može da predloži poseban program vakcinacije za Vašeg ljubimca.